Ератостенов експеримент
|
На дан пролећне равнодневице (еквинокса), pо први пут ове године, наша школа је учествовала у Ератостеновом експерименту, у организацији департмана за истраживање и развој школе Елиногерманики Агоги (Ελληνογερμανική Αγωγή) у Грчкој. Ужу сарадњу у прорачунима и размени добијених података имали смо са школама у Јањини (Грчка) и Вроцлаву (Пољска) које се налазе на приближно истом меридијану као Сопот.
У експерименту су учествовали ученици шестог разреда: Теодора Милошевић, Николина Петровић, Марко Пешић, Татјана Маројевић, Никола Маринковић, Никола Грновић, Младен Ђорђевић, Богдан Црвеница (који се пласирао на републичко такмичење из физике!) и неколико радозналих четвртака.
|
 |
||
|
Ученици су комплетна мерења обавили сами, по упутствима наставнице математике Јасне Маричић Мириловић. За следећу равнодневицу, ученици учесници овог експеримента, могу да буду едукатори другим ученицима, што је у плану за наредну школску годину.
У Ератостеновом експерименту, истог дана, поред нас, истовремено је учествовало 105 држава и 5877 школа широм света.
|
|||
 |
 |
 |
|
 |
 |
 |
 |
 |
Ератостен је био талентован математичар, географ и астроном, који је својим радом веома допринео развоју науке. Осмислио је систем географске ширине и дужине, као и календар који је укључивао преступне године. Измислио је армиларну сферу, механички уређај, који су користили рани астрономи да би показали и предвидели привидне покрете звезда на небу. Такође, саставио је и каталог звезда који је садржао 675 звезда. Мерење обима Земље које је извео Ератостен било је веома поштовано у његово доба и поставило је стандард и за године које су следиле. Такође, умео је да измери и растојање од Земље до Месеца и Сунца, али су историјски прикази тих дела веома нејасни. Један кратер на Земљином сателиту Месецу носи име по Ератостену.
|
||
 |
Године 240. пре нове ере, грчки астроном Ератостен, први је успешно измерио величину Земље. Запазивши углове сенки у два града за време дугодневице (летњег солстиција), извео је исправне и прецизне прорачуне обима Земље, користећи своје знање о геометрији и растојању између градова. Ератостен је живео у Александрији, близу ушћа реке Нил у Средоземно море, у северном Египту. Знао је да на одређени дан сваке године, у граду Aсуану у јужном Египту, није било сенке на дну једног бунара. Схватио је да је у том моменту Сунце директно изнад Асуана, и да се то понавља сваке године. Ератостен је знао да му Сунце никада није било директно изнад главе у његовом родном граду Александрији, који је даље на северу од Асуана. Схватио је да може да одреди колико је далеко од места са Сунцем у зениту, док је он сам у Александрији, мерећи угао који формира сенка вертикалног објекта. Он је измерио дужину сенке једног високог торња у Александрији и користио је једноставну геометрију да израчуна угао између сенке и вертикалне куле. Израчунао је да је тај угао око 7,2 степени. Затим, Ератостен је користио мало више геометрије, да би схватио да ће угао сенке бити исти као угао између Александрије и Асуана, мерено од центра Земље. Прикладно, 7,2 степени су 1/50 целе кружнице (50 * 7,2 ° = 360 °).
|
||
|
Ератостен је схватио да ако би могао да одреди растојање између Александрије и Асуана, морао би само да помножи ту удаљеност са 50 да би нашао обим Земље! Ератостен је измерио раздаљину између два града. Његови записи показују да је удаљеност била 5.000 стадија. Стадион или стаде (множина = стадија) је била уобичајена јединица дужине. Нажалост, није било универзалне, стандардне дужине за стадион; тако да не знамо тачно коју верзију стадиона Ератостен користи, и зато нисмо баш сигурни колико је тачно његово решење. Можда је био у праву у оквиру мање од 1% (ако се користио грчки стадион који је био око 155 метара, обим Земље који Ератостен добија је 38,75 хиљада километара), изузетан успех! Или, ако је то заправо био други стадион (ако се користио италијански стадион за поткровље који је био око 185 метара, обим Земље који Ератостен добија је 46,25 хиљада километара) који је користио, можда је био искључен за око 16%. Стварни обим Земље је само мало више од 40 хиљада километара.
Наши прорачуни, укрштени са прорачунима партнерских школа процењују обим Земље на **** хиљада километара.
|
 |
||
Пројекат Наша Школа (nasaskola.rs) © Академија Филиповић
Нека права задржана. Администратори школа су одговорни за објављени садржај
Нека права задржана. Администратори школа су одговорни за објављени садржај